Uvodiš me u beskraj, kao u neki zamak od pene.
Kažeš - Daj dlan
Idemo na ples.
Ruke su ti sigurne.
Ne lebdim.
Kako sam navikla.
Kako su me navikli.
Pitas se ko.
Oni u fragmentima.
Oni bez kičme.
Kažeš da mi je lep karmin.
Gledam u tebe i sve bih dala za
Duborez usnama.
Okrećeš me, nosiš i guraš ocima.
Nisam tek osmeh kojim prostor oživljava.
Rastrazana sam. Trudim se.
Da, trudim se, da prebrodi beg od druge ruke.
One muške, toplije.
Plaši me pomisao da nam se linije
Od stopala, peeko kolena do trupa, vrata i očiju - poklapaju.
Tom spoznajom rušišsva moja traganja.
Plašim se da ću postati ušuškana.
Utopljena u penu.
Pričaš delima, činiš to tako dobro,
Da se moje misli pred tobom savijaju.
Lebde neko vreme pa pucaju kao baloni od sapunice.
Kidaju se i nestaju.
Prođe godina, a tu smo.
Trajno se umno stimulišemo i telesno nagovaramo, jer lepše je.
Bez toga smo mehur za koji kažeš da nikada necemo biti.
Misliš da mi nešto promiče.
Ništa mi ne promiče, osim mene.
Držiš mi lice među šakama, nežno, da se ne povredi.
Comments
Post a Comment