"Zasto se nisam ubila?!"

Dane ne brojim. Ali, evo jos jednog od njih. Izabrala sam da se danas vratim svojoj drugarici Depresiji. Da, patila sam od iste. Da, druzila sam se dugo sa njom. Tih meseci bih se sklupcala u krevetu i pricala sa jastukom. Ni ne znate kakve sve tajne zna o meni. Koliko tuge je upio. Da, osecala sam se usamljeno, isprazno, bespomocno. Osecala sam se sicusno, nebitno, nepotrebno. Vrtlog crnih misli u svakoj pori bica. Nisam zelela da se ubijem, jer ima ljudi koji me vole. Ali, sam zelela da nestanem, nekako. U onim trenucima kada je postajalo toliko gusto, da mi je falilo kisonika, a nije bilo nekog da ga udahne. Bolje je reci nije bilo mene. Izgubila sam svoj temperament. Teret me je gusio i spustao nize i nize. Bila sam sama sa sobom u sobi. Ta soba je bila citav moj svet. Bila sam sama, ali nisam bila sa sobom. To nisam bila ja. Prestala sam da se iskreno smejem. Samo lazni kez za lazne ljude, koje sam sretala jer sam morala na fakultet i da ispunim obaveze. Padalo mi je na um da odem kao u filmu "Into the wild" i pustim Edijeve pesme, koje su mi pruzale koliko toliko utociste. Bila sam pregazena. Pregazila sam se. Pregazili su me. I nije samo do neurotransmitera. Ovde su problemi okolnosti koje su me snasle, a ja nisam imala kapacitet da se nosim sa njima. Zaustavila sam se. Zaledila. Prestala da se krecem. Izgubila sam duh. Izgubila sam sebe. Disala sam, a nisam se osecala zivo. Tesko je bilo. Tuzno je bilo. Spavala sam, a nisam se odmarala. Jela sam, a nisam se hranila. Pokusavala sam da trcim. Osecala sam kako su mi noge teske. Nisam imala koncentracije da ucim. Plakala sam nad knjigom jer nisam mogla doslovno recinicu, dve, da svarim. Sve sto se desilo mesecima pre depresije, ja nisam svarila. Nisam umela. Gomilala sam. I bi veliki prasak. A, sira okolina, nije bas pokazala razumevanje. Ne krivim ih, nisu znali bolje. Mada, u vreme tehnologije mogu da nauce. Kada je neko vama blizak u depresiji ili bilo kom drugom mentalnom stanju, postoje knjige, snimci, clanci...informacije o tome. Citajte, istrazujte kako da pomognete. Slusate osobu. Ukljucite empatiju na maksimalno. Budite tu. Pazite na sebe. Moji najblizi su bili tu onako kako su umeli i hvala im. A, pred svetom se pravis kao da je sve dobro. Kada te pitaju "kako si?", nabacis kez i kazes "super". Sveli smo se na to u kapitalistickom drustvu. Masu nije briga. Pita radi reda. Mnogi se uplase od reci depresija. Takvi se nisu susreli sa sobom. Pa se uplase sebe. Neki se nasladjuju vasom patnjom.Toksikomani. Pisem sve ovo da bih destigmatizovala Depresiju. Mislim da primerom mozemo da je ucinimo manje skrivenom. Porazavajuc je podatak da je to druga bolest po redu koja iziskuje najvise ulozenog vremena i truda. Depresija js podmukla, a manje "najsmesniji virus". Depresija ce tek da zavlada, ako se ne trgnemo. Depresija je teska doktorima za tretman. Pogotovo, ako se pacijent posmatra kao individua. Teska je i sa farmakoterapijskog aspekta. Lekovi u razlicitim dozama, razlicito deluju na razlicite ljude. Stepen postignutog dejstva zavisi od mnogo nepredvidivih i predvidivih faktora. Ja sam imala zelju i srecu da se iscupam. I treba traziti pomoc kad se osecamo bespomocno. To je sasvim normalna stvar. Kao kada imamo virus. Ovo je mentalni virus. Nije tesko reci da ti nije dobro. Nije strasno. Uvek ces nalizaiti na ljude koje ce to razumeti i one koji nece. Te sto razumeju, njih cuvaj. I veruj, da ce proci. Jer hoce, sve prodje! Mentalni virus prodje, ako se na pravi nacin pozabavis njime. Nema tajnog leka, niti crarobnog stapica. Depresija je takva da te tera da se trgnes iz ucmalosti, samosazaljenja i nedovoljnog voljenja sebe. Tera te da se zavolis. Da se upoznas do srzi. Ona ti govori - Dosta si ziveo tako, menjaj se. Govori ti toliko glasno, da mozes umreti. Umreces od neljubavi. Umreces od brige o drugima, dok ne brines o sebi. Umreces od sveta oko sebe, sa kojim ne umes da se nosis. Umreces od naivnosti. Umreces od lazi. Umreces od smrti bliske osobe. Umreces od sebicluka. Umreces od slomljenog srca, ega. Umreces od sveg sto ne razumes. Umreces ako ne razumes sebe. Ne budi lepak za ljude. Budi lepak za sebe, najpre. A, lako ces posle sa ljudim. Nauci ces da budes blizak sa sobom. Da osetis sebe. Da komuniciras sa emocijama. Da udovoljis detetu u sebi. Da udovoljis roditelju u sebi. Da budes u miru. Da zivis ljubav. Da volis. Mislis da si voleo/la, veruj mi da nisi jos uvek. Tek kada upoznas tu svoju tamnu stranu, spreman si da volis. Da se das. Da se dajes. Da ne trazis, a da se dajes. Jer ljubav zna koliko je zivot tezak i zato ne igra igre. Sada pomislim kako sam trebala da se slomim i vise puta. Ali, da vidis tog coveka kako svako jutro postavlja Sunce na svoja kolena. To je snaga drugih koja nam je potrebna kada smo teski sebi. Strpljenje se vezba. Nauci ces da biras ljubav, a ne patnju. Nauci ces da tugujes, a da se ne ubijas. Nauci ces da ljudi koji su depresivni, nisi pogubni za svoju okolinu. Oni sebe bodu. Sve lose usisavaju u sebe. Oni se samopovredjuju. Oni se kaznjavaju. I sve to nosi svoje korene. Zasto ne vriste, nego idu u sebe. Oni su hipersenzitivni. Njima je tesko u ovakvom svetu.  Budi nezan prema sebi. Budi nezan prema njima. Tvoja ranjivost je tvoja snaga. Znam, sada ti nije jasno kako. Ali, razumeces me. A, kada dodje taj dan bices srecan i voleces svet. Mentalni virus ce proci. Koronavirus vlada, ili ljudi vladaju njime? Obrnuce se i to. Nikada nisam videla kraj u kojem neznanje pobedjuje znanje. Kraj je u nama. Pa je tako i pocetak u nama. I kao sto kaze Dusko Radovic da je svaki kraj novi pocetak. Gde ste krajevi? U tebi su. U svakom  od nas su. Samo pusti da prodje. I za kraj, tj. za pocetak - Kako da sacuvam sebe od promene, samo putem promene! 

P.S. Crtez je posvecena svima koji su me dodirnuli, a nisu me pipnuli. U pozadini pustam "Modro i zeleno". A, pustite i vi, mozda se prevarite, pa vam se dopadne, pa se bar za puzlu shvatite. Puzla, po puzla i eto vama slagalice. 

"Izmedju dva srca" 2017.