Kada ode neko mlad i drag, secanje na njega ne bledi. Cini mi se da ga sada bolje vidim. Bilo je leto kada sam ga upoznala. Radili smo zajedno, kao anketari, sezonski posao. Njegova energija je bila zarazna, ne samo za mene, nego i druge ljude. Kolege, koleginice i klijenti su se lepili za njega. On je pravio takvu atmosferu, da se osecate lezerno i mozete da budete to sto jeste. Secam se da sam pomislila - Kako je pametan ovaj mladi covek. Sav bleskast, lucidan i sarmantan. Posmatrala sam ga kako komunicira sa klijentima. Umeo je sa njima. Umeo je sa svima od 7 do 107. Ponekad uhvatim sebe zanesenu, jer njegova komunikacija ume to da ucini. Saznao je da sam svirala violinu. Pa je dosao sa pricom kako je svirao violoncelo. Molio me da donesem violinu, da naucim njegovu omiljenu pesmu (Perfect), pa da sviramo zajedno. Nije odustajao od te ideje, cak i kad sam uvidela da nema blage veze sa sviranjem. Ja sam se snebivala, nije mi bilo prikladno da je donosim na posao. Propade ideja. Jednog dana iznenada me zove kolega i javlja mi - V. je mrtav. Isprva nisam poverovala. Prizeljkivala sam da je to neslana sala. Trazila sam po internetu, da procitam, da li negde postoji vesto o tome. Jezivo sam se osecala kada sam videla njegovu sliku i tekst. Oblivao me je znoj. Pocela sam da ridam od plakanja. Celu noc sam tako provela. Gledala njegov profil i silke i pitala se zasto on...Sutradan sam pokusavala da funkcionisem. Nisam mogla da izbacim slike i misli iz glave. Bolelo je. Glava mi je bila teska. Oci umorne.
Tada sam odlucila da svaki dan zivim sto bolje mogu. Da zivim, tako da govorim ljudima koje volim, da ih volim. Da im pokazujem koliko mi znace. Da poklonim sebe ljudima koji su DRUGaciji. Tek kada se susretnemo sa smrcu, tada bolje shvatimo da su mnoge stvari minorne. Da ne moramo da pravimo svadje, da se vredjamo i mrzimo. Da govorimo svasta jedni drugima. Da mozemo da pokusamo da se razumemo. Da budemo nezni. Sustina je svakako u tom razumevanju. Nikada necemo nekoga potpuno razumeti. Podjimo od sebe, ni sebe ne mozemo. Ali, mora da je sve upravo u pokusaju da razumemo, sebe i druge. Voleti i biti voljen jesu sustina. Ziveti i biti ziv, a ne samo zivotariti. Nikada ne znamo kada je nas red da odemo gore, ili dole, kako je kome drago.
Krivo mi je sto nisam ispunila zelju za pesmu. Ali, me raduje sto smo proveli kvalitetno vreme zajedno. Sto sam mnogo naucila od njega. Od osobe koja je mladja cetiri godine od mene. Od osobe koja je tako zrela za svoje godine. Od osobe koja je to sto jeste. Od osobe sa kojom sam setala na pauzama i razmenjivala luckaste ideje. Necu zaboraviti kako me je zvao - Sladoledica, zbog kolicine sladoleda koju sam jela dnevno. Cak mi je brojao i zezao me. Konstatovali smo da bih mogla da zivim na istom, bez potrebe za drugom hranom. Necu zaboraviti te crne naocare. Necu zaboraviti prodoran, duboki, intelektualni pogled. Necu zaboraviti njegovo dzentlmenstvo. Necu zaboraviti klijente koje mi je ustupio. Necu zaboraviti prstenje koje je nosio. Necu zaboraviti knjigu o cakrama, za koju sam ga zezala ceo dan. Necu zaboraviti koliko mi je to njegovo citanje na pauzama licilio na mene. Necu zaboraviti njegov nacin komunikacije. Necu zaboraviti njegovu energiju. Necu zaboraviti njegov osmeh, koji nam je ulepsavao dane. Necu zaboraviti da je bio i ostao drug.
Ne pristajem da ti kazem zbogom. Kazem ti dovidjenja!
U spomen na,Vuka ,vecitog decaka, tamnog pogleda i zarazne energije. Pamtis se.
Tada sam odlucila da svaki dan zivim sto bolje mogu. Da zivim, tako da govorim ljudima koje volim, da ih volim. Da im pokazujem koliko mi znace. Da poklonim sebe ljudima koji su DRUGaciji. Tek kada se susretnemo sa smrcu, tada bolje shvatimo da su mnoge stvari minorne. Da ne moramo da pravimo svadje, da se vredjamo i mrzimo. Da govorimo svasta jedni drugima. Da mozemo da pokusamo da se razumemo. Da budemo nezni. Sustina je svakako u tom razumevanju. Nikada necemo nekoga potpuno razumeti. Podjimo od sebe, ni sebe ne mozemo. Ali, mora da je sve upravo u pokusaju da razumemo, sebe i druge. Voleti i biti voljen jesu sustina. Ziveti i biti ziv, a ne samo zivotariti. Nikada ne znamo kada je nas red da odemo gore, ili dole, kako je kome drago.
Krivo mi je sto nisam ispunila zelju za pesmu. Ali, me raduje sto smo proveli kvalitetno vreme zajedno. Sto sam mnogo naucila od njega. Od osobe koja je mladja cetiri godine od mene. Od osobe koja je tako zrela za svoje godine. Od osobe koja je to sto jeste. Od osobe sa kojom sam setala na pauzama i razmenjivala luckaste ideje. Necu zaboraviti kako me je zvao - Sladoledica, zbog kolicine sladoleda koju sam jela dnevno. Cak mi je brojao i zezao me. Konstatovali smo da bih mogla da zivim na istom, bez potrebe za drugom hranom. Necu zaboraviti te crne naocare. Necu zaboraviti prodoran, duboki, intelektualni pogled. Necu zaboraviti njegovo dzentlmenstvo. Necu zaboraviti klijente koje mi je ustupio. Necu zaboraviti prstenje koje je nosio. Necu zaboraviti knjigu o cakrama, za koju sam ga zezala ceo dan. Necu zaboraviti koliko mi je to njegovo citanje na pauzama licilio na mene. Necu zaboraviti njegov nacin komunikacije. Necu zaboraviti njegovu energiju. Necu zaboraviti njegov osmeh, koji nam je ulepsavao dane. Necu zaboraviti da je bio i ostao drug.
Ne pristajem da ti kazem zbogom. Kazem ti dovidjenja!
U spomen na,Vuka ,vecitog decaka, tamnog pogleda i zarazne energije. Pamtis se.
Comments
Post a Comment