Kicma mi se savijala. Zatim ispravljala. Nije toliko bitan cilj, mora da je mnogo u putu. Nije bitno koliko ce da traje, bitno je da se ne zavrasi, ali da se dovrsimo. Bitno je gde smo sada. Bitno je gde zelimo ici. A, najlepsi je put do tamo. Mozda stignemo razdvojeni, a mozda i spojeni. Ali i to je manje bitno. Bitno je kako se sada dodirujemo. I u svakom momentu kada plovimo izmedju proslosti i buducnosti, bitno je kako se sada osecamo. Proslost je bitna da bismo videli ko smo bili i zasto smo bili to sto smo bili. I sta su bili ljudi oko nas. Tamo smo ucili, poboljsavali nase kapacitete za dalje. A, buducnost su nasa stremljenja, vere i nade. Zelja je jaka zverka. Ali, na kraju shvatimo da sve sto odista imamo je sada i ovde, ali pazite ne sada i odmah. Tu je mala varka. Ko strpljivo i pametno radi sada, taj buducnost gradi na zeljeni nacin. Kroz kicmu se najlepse dodirujemo. I sve je do toga kakve kicmene prsljenove, diskuse...zglobove, hrskavice, tetive gradimo. Koliko puta povinujemo kicmu, pa je ispravimo. Koliko puta pomerimo diskuse, sebi i drugima. I koliko akcionog potencijala izazovemo kao sredstvo za komunikaciju medju sopstvenim, tudjim i zajednickim aksonima. Akcioni potencijal u miru. Akcioni potencijal u nemiru. Budimo mirnu u (ne)miru. Budimo (ne)mirni u miru. Budimo sve ono sto jesmo sad. Budimo spremni da rastemo. Odvojeno i zajedno. Otvoreni, sasavi, placljivi, preosetljivi, ljuti, svadljivi, samokriticni, zatvoreni, prizemni, u oblacima...kakvi god da jesmo. Budimo spremni da naucimo ko smo i kada zaboravimo. Grlimo se sa oziljcima. Jer takvi smo najlepsi. Skinimo se goli. Dodirnula sam se ispod koze. Dodirnucu te ispod koze. Jer tamo si najlepsi covek, sav tako nesavrsen i slastan. I necu ti praviti dodatne oziljke. A, necu ni grebati po starim, da ih otvorim. Necu da krvaris zbog mene. Hocu da zaceljujes zbog sebe, kraj mene. Hocu da zaceljeni putujemo duz kicme, moje i tvoje. Hocu sve oziljke da mazim. Da se ne uplasis, da budes mazen. Hocu da ostvarujes sanjano. Hocu da sanjamo na javi. Ne poznajem ni jedno sanjanje, sve mi je u masti. A, masta moze sa tvojom kosom svasta. Hocu da se uvijem oko tebe, a da te ne ugusim. Hocu da me ocima guras, kada pocnem da posustajem. Hocu da te osmehom docekujem nakon umornog dana. Hocu da cutimo u ljubavnoj tisini. Hocu da je tisina oko nas, a da smo mi bucni. Hocu da stvaramo buku, od koje se komsije oblizuju. Hocu da na oblaku lezimo, a plutamo po zemlji. Slobodni, da se oslobodimo. Hocu te na javi, kao u snu. Hocu da sam na stolu kao najukusnija torta, ili pica. Hocu da me pogledas, a da se pretvaram u ono sto zelim/s, samo za tvoju konzumaciju. Hocu da orgazmiram od toka tvojih misli. Hocu da sedis na meni i da iz tvog mozga misli padaju na moje krugove. Hocu da sam ispred tebe i da moje spelovanje, isplivava svetu. Hocu da sam pored tebe i da nam se ruke ukrstaju u istom smeru. Hocu da cujem tvoje organe kako mi sapucu na uho, neku tvoju pesmu. Eroticnu ili onu kako osvajas svoj svet iz snova. I jednu i drugu, zelim. Prokleto zelim sve sto nam je sveto medju ovim prsljenovima. Nemoj da se plasis savijene kicme, plasi se ljudi koji su te uboli. Kicma ce se ispraviti. Ispravices je. Jak si. A, ja jesam strpljiva. Necu te pozurivati. Vreme je tvoje. I kada je ispravis, bicu srecna. Hocu, i ne moras da se stopis sa mnom nakon sto ustanes. Stopi se sa sobom. Stopi se sa svojim bicem. A, ako zelis i mozes istopi se zbog onoga sto cu ti pokazati, ali samo malo. A, ja cu ti dodati kornet, staviti u frizider i ti ces ponovo biti cvrst. Nezan, a cvrst. Mili, takvim si se napravio. Pa zagrli se. Iza tebe sam, provlacim ruke kroz kicmu. Dodirujem aksone. Glave neurona. Sve osecam. I nemoj da se savijas vise, zbog sebe. Ja cu izdrzati tvoje savijanje za to ne brini. Budi srecan, gde god da si, da zelis da ides. Samo budi zadovoljan. Ne zaboravi, da je neko tu da bude pored tebe. Pazim se. Pomazila sam te jer znam kako boli kad savijes si kicmu. Nogama ti dodirujem kicmu. Masiram te. U meni se najlepsi ples medju dendritima dogadja.
Fotografija nastala u toku posmatranja smene dana.
Htedoh da kazem, zelim da si - kicma mojih desavanja.
"Pokretni neuroni, skakutavi."
Comments
Post a Comment